Get Adobe Flash player
Ad Square Ad Square

sztr

ENERGIJA- poslovna mogućnost

doc. dr Zorana Z. Mihajlović Milanović
fakultet “MEGATREND”

www.megatrend.edu.rs

Bačka Topola

Šta je preduzetnik ?

ŠTA JE PREDUZETNIK

Preduzetnik je pokretačka sila preduzetničkog procesa – pojedinac, koji stvara vrednost i
u tom procesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika vrijednosti
proizvoda ili usluge.

Preduzetništvo i preduzetnike povezujemo uglavnom sa biznisom i to onim privatnim i
kažemo da su preduzetnici oni pojedinci koji imaju sopstvene firme, njima upravljaju i od
toga žive. Ipak, pojam preduzetništva daleko je siri. Preduzetništvo predstavlja način
razmišljanja i nije usko vezan samo za biznis. U svakoj delatnosti, svakom preduzeću,
bez obzira na veličinu i vlasništvo, preduzetničko razmišljanje je vrlo važno. Ono se
vezuje uz kreativnost, sistematski pristup problemu, proaktivnost. Preduzetnici su ljudi
koji preuzimaju inicijative i donose promene u okruženja u kojima žive i rade.
Brojni su stereotipi i mitovi o preduzetništvu i preduzetniku kao nosiocu preduzetničkog
procesa. Navešćemo neke od njih, uz objašnjenje zašto se govori o mitovima i kakva je
zapravo realnost. Preduzetnici se rađaju, a ne stvaraju. Naravno da osobine i talenti, koje
čovjek dobija rođenjem, imaju određeni značaj pri definisanju onoga čime ćemo se
baviti u zivotu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako ne i garanciju
uspeha. Stvaranje preduzetnika je proces koji se sastoji od akumuliranja određenih,
relevantnih veština, znanja, iskustva i kontakata, kao i značajnog ulaganja u sopstveni
razvoj. Svako može započeti vlastiti posao. Najlaksi deo svega je osnovati firmu.
Preduzetnici koji shvataju razliku između ideje i prilike i koji razmišljaju dovoljno
široko imaju veću šansu za uspeh. Ono sto sledi nakon osnivanja je puno teže
preživljavanje, održivost i izgradnja uspešnog i profitabilnog biznisa.
Preduzetnici su svoji vlastiti šefovi i potpuno su nezavisni. Preduzetnici su daleko od toga
da su potpuno nezavisni – oni moraju zadovoljiti brojne obaveze prema partnerima,
investitorima, kupcima, dobavljačima, zaposlenima, porodici. Ipak, preduzetnici donose
odluku o tome da li će, kada će i šta uraditi. Preduzetnici su stalno pod stresom i plaćaju
veliku cenu takvog života. Bez sumnje – biti preduzetnik je stresno i zahtevno. Ali, ne
postoji dokaz da je stresnije ili zahtevnije od bilo koje druge zahtevne profesionalne uloge.

Preduzetnici su uglavnom vrlo zadovoljni svojim poslom, imaju bolji osjećaj za
postignuće, zdraviji su i ređe odlaze u penziju nego oni koji rade za druge. Tri puta više
preduzetnika nego menadzera izjavilo je da nikada ne želi ići u penziju. Započinjanje
sopstvenog posla je rizično i cesto zavrsi neuspehom. Iskusni i talentovani preduzetnici
pronalaze atraktivne poslovne prilike, sposobni su da privuku prave ljude, neophodno
finansiranje i druge resurse, što vodi uspehu poduhvata. Kada preduzeće i propadne, ne
propadaju preduzetnici. Neuspeh predstavlja deo učećeg iskustva preduzetnika iz kojeg
izlaze pametniji i snalazljiviji. Novac je najvazniji resurs kod započinjanja posla. Ukoliko
postoje svi ostali elementi potrebni za uspeh preduzetničkog poduhvata, nije problem
doći ni do novca, ali ne vredi i obrnuto – ukoliko preduzetnik poseduje dovoljno novca,
ne znači nužno da će i uspeti. Novac je za preduzetnika isto što i olovka za umjetnika –
inertni alat, koji u pravim rukama može napraviti čudo. Ako je preduzetnik talentovan,
uspeh ce doći za jednu do dve godine.Postoji izreka koja kaže da limun sazri za dve i
po godine, a biseru treba sedam ili osam godina. Retko se uspeh preduzeća dogodi za
manje od tri ili četiri godine.Ukoliko preduzetnik ima dovoljno novca za početak ne može
„promašiti”.Često je upravo suprotno. Previše novca na početku dovodi do euforije i
sindroma„razmaženog deteta”. Uz to, nedostatak discipline i impulsivno trošenje obično
dovode do ozbiljnih problema i neuspeha .

LIČNOST PREDUZETNIKA

Preduzetnici se razlikuju među sobom. Ipak postoje određeni kvaliteti, koji su
zajednički svim preduzetnicima, i koji su razlog njihovog uspeha. Predstavnici ško-
le psiholoških karakteristika preduzetnika nastoje da identifikuju, i da izmere lične
karakteristike, koje poseduju uspešni preduzetnici. Najveći broj istraživanja smatra
da su najvažnije karakteristike uspešnih preduzetnika: samopostignuće, samopou-
zdanje, samostalnost, prihvatanje rizika, kreativnost, inovativnost i vizija.

Ključne karakteristike ličnosti preduzetnika

¸ samopostignuće
¸ samopouzdanje
¸ samostalnost
¸ prihvatanje rizika
¸ kreativnost
¸ inovativnost
¸ vizija

SAMOPOSTIGNUĆE

Samopostignuće mnogi autori smatraju ključnom osobinom uspešnih pred-
uzetnika. Podstrekač potrebe za samopostignućem je želja za ličnim uspehom i
afirmacijom. Pojedinci koji imaju izraženu potrebu za samopostignućem žele da
ostvare uspeh, koji nije rezultat slučajnosti. Oni žele da uspeh bude njihova lična
zasluga, a da ne zavisi od slučaja, ili od drugih. Istraživanja pokazuju da ljudi ko-
ji teže samopostignuću postavljaju visoke ciljeve. Oni su spremni da rade bolje i
efikasnije od drugih, i nastoje da prevazi|u prepreke, koje stoje na putu uspeha.
Oni su visoko motivisani kada imaju povratnu informaciju o ostvarenim per-
formansama, kako bi znali da li su uspešni, ili ne. Zadovoljstvo se postiže, zbog

ostvarenog ličnog uspeha i postignuća, pre nego, zbog novčane nagrade. Ovo znači da novćana nagrada, tj. profit nije jedini pokretač preduzetnika, već potre-ba da se ostvare ambicije i lični uspeh. Profit i rast firme su merilo ličnog uspeha
i samopostignuća.
Pojedinci, koji imaju snažnu potrebu za samopostignućem, su ambiciozni
ljudi, koji puno postižu. Ljudi koji puno postižu su oni koji prihvataju odgovor-
nost za svoje odluke. Prihvatanje odgovornosti je, takođe, bitna karakteristika
menadžera, što neki autori koriste kao argument u prilog mišljenja da su za oba-
vljanje preduzetničke funkcije bitne i menadžerske veštine. Oni smatraju da je
preduzetništvo učeći proces, i da u svakoj fazi razvoja firme, preduzetnici stiču
upravljačke veštine, koje povećavaju šanse za uspehom1. Međutim, lična odgo-
vornost, kao konsekvenca potrebe za samopostignućem, svojstvena je preduzet-
nicima, i razlikuje se od odgovornosti, koju prihvataju menadžeri. Jer težnja ka
ličnoj afirmaciji i postignuću znači da su pojedinci mnogi više zainteresovani za
svoj lični uspeh, a ne za to da utiču na druge, da bi i oni bili uspešni.
Empirijska istraživanja nisu obezbedila podršku o odnosu između samopo-
stignuća i visokih poslovnih performansi, zbog teškoće merenja ove karakteristi-
ke, kao i zbog činjenice da je potreba za ličnim postignućem karakteristika svih
uspešnih ljudi, a ne samo preduzetnika.

SAMOPOUZDANJE

Mnogi autori smatraju da je samopouzdanje jedna od najvažnijih karakteri-
stika preduzetnika. Visok stepen samopouzdanja i samouverenost u lične spo-
sobnosti je važna karakteristika preduzetnika, zbog toga što utiče da se mobilišu
resursi, motivišu drugi i da se proizvode promene. Pojedinci sa visokim stepe-
nom samopouzdanja veruju u sebe i svoju sposobnost da se suoče sa izazovima,
koji ih okružuju. Ovi preduzetnici ne odustaju lako. Njih odlikuje upornost i is-
trajnost u susretu sa teškoćama, i želja da naporno rade.
Samopouzdanje Rotter naziva internim lokusom kontrole. Interni lokus kon-
trole je uverenje da uspeh zavisi od ličnog zalaganja i truda, dok eksterni lokus

kontrole odražava stav da uspeh zavisi od srećnih okolnosti ili od sudbine. Poje-
dinci sa internim lokusom kontrole su oni koji vole da imaju “glavnu reč” u svom
okruženju, i da imaju kontrolu nad svojom sudbinom. Oni imaju potrebu da
kontrolišu sebe, i svoje okruženje, i da budu sami svoj šef. Mada ekstremni stepen
samopouzdanja može da vodi ka destruktivnom egoizmu, koji loše utiče na bi-
znis, razuman stepen samopouzdanja i samouverenost su osobine, koje doprinose
uspehu, što pokazuju rezultati empirijskih istraživanja. Empirijska evidencija po-
kazuje da je samopouzdanje povezano sa visokim poslovnim performansama.

PRIHVATANJE RIZIKA

Preduzetnici se opisuju kao pojedinci koji odvažno i hrabro snose ne samo
finansijski, već ukupan rizik svog poslovnog poduhvata. Preduzetnici snose fi-
nansijski rizik, jer ulažu svoj novac. Ako, zbog pokretanja svog biznisa, napuste
sigurno zaposlenje, oni rizikuju svoju karijeru. Zbog dugog radnog vremena,
uloženog napora i energije potrebne za pokretanje i vo|enje firme, javlja se rizik
zapostavljanja porodice. Posvećenost poslu i identifikacija sa poslovnim podu-
hvatom preduzetnike izlaže psihološkom riziku, u slučaju eventualnog neuspe-
ha. Savremeni autori smatraju da su preduzetnici skloni umerenom riziku, tj. ri-
ziku nad kojim imaju određenu kontrolu, a ne ekstremnom riziku, kada ishodi
zavise od slučaja.

SAMOSTALNOST

Svoje lične i poslovne ambicije preduzetnici žele da ostvare samostalno. Sa-
mostalnost se ogleda u autonomnom donošenju odluka i ličnoj kontroli. Samo-
stalnost dovodi do zadovoljstva, koje je rezultat ličnog postignuća, a koje izostaje
kada se radi za drugog. Samostalnost podstiće inicijativnost, kreativnost i fleksi-
bilnost. Ali, samostalnosti donosi veći rizik, veću odgovornost i puno rada.
PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

Strategija je skup aktivnosti za ostvarenje određenog cilja. U teoriji i praksi je moguće
pronaći veliki broj strategija. Većina njih su razmatrane za velika preduzeća, posebno
multinacionalne i transnacionalne kompanije. Međutim, posebno zanimljivu kategoriju
strategija čine preduzetničke strategije.
Za preduzetnike je veoma važno da neguju strateški pristup upravljanja preduzećem. U
tom smislu, potrebno je da poseduju proaktivno delovanje i konkurentsku agresivnost.
Proaktivnost se odnosi na odgovor preduzeća na šanse na tržištu. Proaktivno delovanje
omogućava preduzeću da anticipira promenu ili potrebu tržišta i da reaguje na nju među
prvima. Konkurentska agresivnost se odnosi na sposobnost preduzeća da reaguje na
konkurentske pretnje. Preduzeće koje je poseduje ima ugled na tržištu i omogućava sebi
da zadrži ili unapredi svoju poziciju.
Zbog svojih ličnih karakteristika preduzetnici su razvili nekoliko različitih tipova
preduzetničkih strategija:

strategija potpunog planiranja,
strategija kritične tačke,
oportunistička strategija,
reaktivistička strategija,
rutina (navika).

Preduzetnik koji koristi strategiju potpunog planiranja planira unapred i aktivno struktuira
situaciju. Ova strategija predstavlja sveobuhvatnu sliku radnog procesa, okvir za
dugoročno planiranje, veliki skup signala iz okruženja, jasnog znanja i anticipiranja
greški. Strategija potpunog planiranja je proaktivne orijentacije.
Karakteristika strategije kritične tačke je da započinje sa najtežom, najnejasnijom i
najvažnijom tačkom u planu. Akcije se sprovode na osnovu te tačke, tog polazišta i ništa
se drugo ne preduzima. Tek nakon rešavanja prve kritične tačke moguće je preduzeti

sledeće korake. Zbog takvog pristupa preduzetnik ima jasan cilj u glavi i može da se
koncentiše na njegovo ostvarenje7.
Oportunistička strategija počinje sa nekim oblikom planiranja. Međutim, kada se šansa
pojavi u okruženju, preduzetnik odstupa od plana i pokušava da iskoristi šansu. Planovi
se stalno menjaju ili koriguju. Iz tog razloga ova strategija nije sistematična. U svakom
slučaju, oportunistička strategija je proaktivnija od reaktivističke.
Karakteristika reaktivističke strategije je da preduzetnik reaguje u skladu sa situacijom.
Akcije nisu planirane i ne koristi se proaktivan pristup informacijama.
Rutina je standardno ponašanje karakteristično za redudantno okruženje. Kada se koristi
rutina, nema učenja, odnosno unapređenja poslovanja, zato što se stvari obavljaju na
način na koji su se oduvek obavljale.
Ono što je karakteristično za nova preduzeća u oblasti visoke tehnologije je da izbor
njihove strategije zavisi od dve dimenzije, a to su promenljive u okruženju i faza razvoja
proizvoda. Istraživanje je pokazalo da se hi-tech preduzeća opredeljuju za jedan od pet
strateških pristupa9:

fokus na vođstvo proizvoda i inovativnost proizvoda/procesa,
fokus na obezbeđivanje velikog broja proizvoda, velikom broju klijenata, kroz veliki broj
distribucionih kanala,
visoko vertikalno integrisana fleksibilna proizvodnja, koja je korisnički orijentisana,
razvijanje bliske veze sa klijentom kroz direktnu prodaju i postprodajne usluge,
fokus na finansijske strategije sa velikom zavisnošću od eksternih izvora finansija i
velikog broja stejkholdera.

Peter Drucker je u svom delu “Inovacije i preduzetništvo” analizirao preduzetničke
strategije. Postoje četiri specifične preduzetničke strategije:

1. Biti prvi, ali istovremeno i najbolji,
2. Pogoditi ih tamo gde ne očekuju,
3. Pronalaženje i osvajanje specijalizovanih “ekoloških niša”,
4. Promena ekonomskih karakteristika proizvoda, tržišta ili privredne grane.

BITI PRVI ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI

U okviru ove strategije preduzetnik ima za cilj da osvoji vodeću poziciju, ako ne i
potpunu dominaciju na nekom novom tržištu. ili u nekoj novoj privrednoj grani. Biti prvi
ali istovremeno i najbolji ne znači obavezno da se veliki posao, veliko preduzeće, mora
odmah stvoriti, mada to obično biva pravi cilj. Međutim, ta strategija od samog početka
ima za cilj osvajanje trajne vodeće pozicije.
Mnogi preduzetnici su izabrali baš tu strategiju, mada ona nije dominantna strategija
preduzetništva, a kamoli ona koja nosi najmanji rizik ili ima najveće proporcije uspešnih
rezultata. Naprotiv, ona je najveća kocka, odnosno donosi najveću neizvesnost. Ona ne
prašta pravljenje grešaka i ne omogućava drugu šansu. Međutim, kada se pokaže kao
uspešna, ona donosi najveće nagrade svom autoru.
Strategija “biti prvi ali istovremeno i najbolji” zahteva postavljanje ambicioznog cilja, u
suprotnom, ona je osuđena na neuspeh. Ona uvek ima za cilj stvaranje nove privredne
grane ili novog tržišta. Ova strategija mora odmah da pogodi cilj, ili će potpuno
promašiti. Da bi se strategija mogla koristiti, potrebno je izvršiti promišljenu i pažljivu
analizu.
Strategija zahteva značajne i kontinuirane napore kako bi se zadržala vodeća pozicija na
tržištu. Preduzetnik mora da pronađe nove upotrebne vrednosti za svoj proces ili
proizvod. U jednom trenutku, on mora da učini svoj proces ili proizvod zastarelim, kako
bi uvek odmicao u inovacijama svojim konkurentima. Primena ove strategije ne
dozvoljava držanje visokih cena. Naprotiv, usavršavanjem i ekonomijom obima potrebno
je sniziti cene svog proizvoda i na taj način odbiti konkurenciju.

POGODITE IH TAMO GDE NE OČEKUJU

Ova strategija se može realizovati kroz sprovođenje dve podstrategije:
kreativna imitacija,
preduzetnički džudo.
Kreativna imitacija
Kreativna imitacija je očigledna kontradikcija u terminima. Ono što je kreativno mora
istovremeno da bude i originalno. Iako postoji nešto što imitacija nikako nije, to je
original. Pa ipak, taj izraz je odgovarajući. On opisuje strategiju koja predstavlja imitaciju
po svojoj suštini. Ono što preduzetnik radi, neko drugi je već radio. Međutim, sada je ta
radnja preduzetnika kreativna iz razloga što preduzetnik, primenjujući strategiju kreativne
imitacije razume šta inovacija predstavlja bolje od ljudi koji su do nje došli, odnosno koji
su pravi inovatori. Ova strategija čeka da neko drugi izmisli nešto što je ipak samo
približno konačnoj upotrebnoj vrednosti. Tada je moguće primeniti kreativnu imitaciju
koja primenjuje konačno rešenje za zadovoljenje potreba klijenata

I ova strategija ima za cilj stvaranje vodeće pozicije na tržištu ili u određenoj privrednoj
grani, ukoliko ne može da obezbedi potpunu dominaciju. Međutim, ona je mnogo manje
rizična od prethodne. U vreme kada se kreativni imitator pojavi na tržištu, ono je već
formirano i novo preduzeće može da bude prihvaćeno na njemu.
Kreativni imitator koristi uspeh koji su drugi ostvarili. Kreativna imitacija nije inovacija
u smislu u kojem se taj termin obično upotrebljava. Kreativni imitator nije onaj koji
pronalazi neki proizvod ili uslugu, on ih samo usavršava i pozicionira na tržištu.
Kreativna imitacija počinje svoj pohod od tržišta, a ne od proizvoda, kao i od potrošača, a
ne od proizvođača. Ona je istovremeno i koncentrisana na tržište i vođena tržišno.
Kreativna imitacija ima i svoje rizike. Kreativni imitatori lako dolaze u iskušenje da
ponište svoje napore u nastojanju da se osiguraju od gubitaka. Druga opasnost dolazi od
lošeg tumačenja trenda na tržištu koje su prethodni inovatori stvorili, ali ga nisu
adekvatno opslužili tj., kreativna imitacija zadovoljava tražnju koja već postoji, a pri
tome ne stvara novu. Kreativna imitacija najbolje funkcioniše u oblasti visoke
tehnologije.
Preduzetnički džudo

Može se izdvojiti pet posebnih navika i ponašanja koja koriste postojeća preduzeća, a
koja omogućavaju novim preduzećima da primene strategiju preduzetničkog džudoa:
1. Oholost koja preduzeće ili čitavu privrednu granu vodi ka uverenju da nešto što je
novo, ne može da bude i dobro, sve dok se sami oni ne uvere. Tako dolazi do odbijanja
novog pronalaska sa prezirom.
2. Tendencija da se “skine kajmak” sa tržišta, odnosno da se ostvari visok profit na
jednom njegovom segmentu i za kratko vreme.
3. Verovanje u kvalitet. Kvalitet proizvoda ili usuga nije ono što njihov dobavljač misi
da jeste. Kvalitet je ono što mušterija dobija i za šta je spreman da plati. Proizvod nije
kvalitetan zato što ga je teško napraviti. Mušterije plaćaju samo ono što im je od koristi i
što za njih predstavlja upotrebnu vrednost.

4. Premijska (visoka) cena.

5. Tendencija ka maksimiranju, umesto ka optimizovanju. Kako tržište raste i razvija se, oni pokušavaju da zadovolje svakog pojedinačnog korisnika ali ponudom koja uvek sadrži isti proizvod ili uslugu.

Postoje tri situacije u kojima strategija preduzetničkog džuda može da se pokaže
uspešnom:
kada lideri odbijaju da reaguju na pojavu neočekivanog uspeha ili neuspeha,
kada se inovatori na tržištu ponašaju kao monopolisti,
kada dolazi do brzih promena u strukturi tržišta.
I ova strategija ima za cilj osvajanje vodeće pozicije i eventualno potpune dominacije na
tržištu, odnosno jednom njegovom segmentu. Međutim, ona to ne čini na taj način što će
ući u direktnu konfrontaciju sa postojećim liderima, ili bar ne tamo gde su ti lideri svesni
ili vode računa o postojanju konkurentskog izazova. Preduzetnički džudo pogađa tamo
EKOLOŠKE NIŠE

Strategija osvajanja ekološke niše ima za cilj osvajanje, sticanje praktičnog monopola u

jednoj manjoj, užoj oblasti tržišta ili proizvodnje. Njen zadatak je da svoje uspešnerealizatore učini imunim na delovanje konkurencije. Važno je ostati neupadljiv, uprkos
tome što se poseduje proizvod veoma važan za određeni proces ili tržište, tako da niko ni
ne pokušava da konkuriše. Postoje tri različite strategije ekoloških niša:

strategija naplatne rampe,
strategija specijalizovanih veština-znanja,
strategija specijalizovanih tržišta.
Strategija naplatne rampe

Pozicija naplatne rampe je najpoželjnija pozicija koju može da ostvari jedno preduzeće.
Međutim, ona ima svoje veoma striktne zahteve. Pre svega, proizvod mora da bude bitan
za čitav proces. Rizik da se taj proizvod ne koristi mora da bude neuporedivo veći od
troškova dobijanja tog proizvoda. Drugo, tržište mora da bude u toj meri ograničeno, da
onaj koji da prvi osvoji, automatski dolazi u poziciju da ga i definitivno prisvoji. Ta
ekološka niša mora da bude mala i diskretna, dovoljno da ne privlači pažnju
konkurencije. Poziciju naplatne rampe nije lako pronaći, odnosno steći. Ona se najčešće
pronalazi u situacijama nepodudarnosti.
Strategija osvajanja naplatne rampe ima ozbiljna ogranišenja i rizike. To je veoma
statična pozicija. Kada se jednom osvoji ekološka niša, ona ne daje mnogo mogućnosti za
rast. Veoma je teško iz te pozicije povećati tražnju za proizvodom. Ona zavisi od tražnje
za proizvodom ili procesom čiji je on osnovni sastojak. S druge strane, preduzeće ne sme
da koristi svoju monopolsku poziciju zato što će klijenti nastojati da pronađu drugog
snabdevača.
Strategija specijalizovanih veština i znanja
Za razliku od niša koje su osvojila preduzeća na pozicijama naplatnih rampi, ove niše su
bile dosta velike, pa ipak istovremeno i jedinstvene. One su stvorene, odnosno razvijane,
putem razvoja visoke specijalizacije u samom početku vremenskog perioda od kojeg
počinje i razvoj čitave privredne grane. Niše posebnih specijalnosti su pre svega
namenjene sektoru prerađivačke industrije. Tačan proračun vremena je bitan za
uspostavljanje i osvajanje niše na tržištu. Ona se mora uspostaviti na samom početku
stvaranja privredne grane. Da bi se osvojila niša na bazi specijalnosti, to uvek zahteva

nešto novo, nešto što predstavlja istinsku inovaciju. Niša osvojena pomoću neke
specijalnosti retko se slučajno pronalazi. Ona se javlja kao rezultat sistemske analize
inovativnih mogućnosti. Nakon dobrog istraživanja koje je sprovedeno na vreme, ima
dovoljno vremena da se trazvije jedinstvena stručnost i odgovarajuća specijalnost.
Preduzeća koja se učvrste u niši specijalnosti, moraju stalno da rade na usavršavanju i
poboljšavanju svoje stručnosti.

Niša specijalnosti donosi i neka ograničenja:
·

Ona svojim posednicima donosi suženi vidokrug u odnosu na tržište. Da bi zadržali
svoju kontrolnu poziciju preduzeća moraju da gledaju samo napred, ni levo, ni desno.
·

Posednik niše specijalnosti obično zavisi od nekog drugog, koji može njegov
proizvod ili uslugu da iznese na tržište.
·

Specijalnost prestaje da bude specijalnost, odnosno postaje ono što je opšte poznato,
univerzalno znanje ili stručnost.

Niša specijalnosti je po svojoj prirodi ograničena po obimu i vremenski. Vrste znanja i
specijalnsoti veoma se teško priilagođavaju promenama u spoljnjem okruženju.
Specijalno tržište
Glavna razlika između niše specijalnosti i niše specijalnog tržišta je u tome što je prva
nastala i razvila se oko jednog proizvoda ili usluge, a druga oko specijalnog znanja
poznavanja tržišta.
Specijalno tržište se pronalazi posmatranjem i analiziranjem pojave i razvoja novih
proizvoda i usluga, postavljajući pri tome pitanje: “Kakve mogućnosti tu postoje, koje bi
nam dale šansu za posedovanje jedinstvene niše, i šta treba da uradimo da bismo tu nišu
popunili pre svih drugih?” Niša specijalnog tržišta ima iste zahteve kao i niša
specijalizovanih znanja tj., sistemsku analizu novog trenda, privredne grane ili tržišta.
One imaju i ista ograničenja. Najveća pretnja osvojene niše na osnovu specijalnosti, jeste
sam uspeh na tržištu. Najveća pretnja postoji onda kada specijalno tržište postane
masovno tržište, odnosno, kada ono izgubi svoju ekskluzivnost.

STRATEGIJA PROMENJENIH VREDNOSTI I KARAKTERISTIKA

Ova strategija sama po sebi predstavlja inovaciju. Proizvod ili usluga koju strategija nosi sa sobom mogu da budu prisutni u okolini veoma dugo. Sve strategije u okviru strategije promenjenih vredosti i karakteristika imaju jednu zajedničku osobinu, a to je kreiranje mušterije, potrošača. Strategija se realizuje na četiri različita načina:

1. kreiranje koristi,
2. utvrđivanje odgovarajućih cena,
3. prilagođavanja društveno-ekonomske realnosti klijenta,

4. isporuke onog što za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost.

Kreiranje koristi – u ovoj strategiji cena je irelevantna. Strategija funkcioniše samim tim
što korisnicima omogućuje da rade upravo ono što služi njihovoj svrsi. Stvaranje koristi
omogućuje ljudima da zadovolje svoje želje i svoje potrebe na svoj sopstveni način.
Utvrđivanje odgovarajućih cena – suština je u tome da se utvrdi prava cena za ono što
mušterija kupuje, a ne da se određuje cena onoga što proizvođač prodaje. Kupci plaćaju
uslugu, a ne proizvod.
Prilagođavanja društveno-ekonomske realnosti klijenta – proizvođač mora da bude
racionalan. Njegova realnost je obično u potpunoj suprotnosti sa realnošću klijenta. Zato
on mora da joj se prilagodi.
Isporuke onog što za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost – strategija je veoma
slična strategiji prilagođavanja realnosti potrošača. Ona predstavlja samo finiju analizu u
odnosu na ono šta klijent želi i onoga što proizvođač proizvodi.

ODNOS MENADŽER PREDUZETNIK
Menadžeri se radjaju, oni se ne stvaraju, mišljenje je jednog broja stručnjaka. Ova tvrdnja
ne deluje mnogo ohrabrujuće za sve one koji dele ovo mišljenje. Osim ovog postoje idruga mišljenja koja pored nasleđenih osobina menadžera uzimaju još neke karakteristike
koje takođe igraju značajnu ulogu u njihovom profiliranju. Naime, ako psiholozi ističu da
je ličnost izuzetno važna i možda opredeljujuća za postizanje uspeha i da ne možemo da
je menjamo to ne znači da ne možemo da je korigujemo. Odnosno, možemo da
modifikujemo našu ličnost kroz ponašanje. Takođe, ona može da se menja i razvija kroz
proces naše edukacije i stalnog usavršavanja. Shodno tome, možemo da konstatujemo da
lične osobine u svojoj interakciji sa drugim osobinama utiču na oblikovanje kompletne
ličnosti menadžera.

U nekim studijama, menadžeri se razmatraju sa svim svojim osobenostima, dok u nekim
drugim posebno se analiziraju samo njihovi rezultati i njihovi poslovni izveštaji. Takođe
se proučavaju sve vrste menadžera – menadžeri u proizvodnji, menadžeri u prodaji,
finansijama, marketingu, turizmu, ugostiteljstvu, project menadžeri. Mi ćemo se u ovom
našem programu posebno zadržati na osnovnim osobenostima po kojima se razlikuju
preduzetnici od menadžera, kao i razlikama u vrstama aktivnosti, odgovornosti i načinu
na koji ih vode . Mi ćemo posebno insistirati na njihovim razlikama, s obzirom da dugo
vremena se nije pravila razlika između menadžera i preduzetnika. Prva jasna razlika je
napravljena tek početkom prošlog veka sa definicijom da je menadžer “lice koje je
odgovorno za rad drugih ljudi “, dok su preduzetnici lica koja ”iniciraju nove početke”.
Tek 50-tih godina prošlog veka, menadžeri se definišu kao lica koja “ daju svoj doprinos
kako preduzeću u kome rade, tako indirektno celoj društvenoj zajednici”.

Po mišljenju većine savremenih naučnika, menadžer je prozvođač rezultata, izvrstan
upravitelj i integrator svih funkcija u firmi. On inicira akciju sistematično, integrišući
ljudske resurse u tu svrhu. Ima sposobnost da razvija tržište firme, finansijske i ljudske
resurse kontinualno. Svoj rad ocenjuje po tome koliko dobro funkcioniše grupa kojom
upravlja, zatim prema njihovim pojedinačnim i grupnim rezultatima i u kojoj meri su
realizovani postavljeni ciljevi. Ne pribojava se konkurencije sposobnih i nadarenih ljudi,
jer je i sam takav. Traži rezultate rada i nema monopol nad informacijama i ne koristi ih

kao ivor moći. Naporno radi i svojom organizacijom i rezultatima rada, pruža primer
drugim ljudima u firmi.

Za razliku od menadžera, koji je specijalista u svom radu, preduzetnik ima tendenciju da
bude univerzalan. Naime, preduzetnici kao univerzalci uključuju sve aspekte aktivnosti
firme. Oni imaju širi spektar aktivnosti i veći stepen odgovornosti u poređenju sa
menadžerima. U skladu sa tim, preduzetnici rade istovremeno oprijentišuči se i na
sadašnjost i na budućnost. Oni igraju vodeću ulogu u kreiranju i razvoju novih proizvoda
i usluga iz čega proističu mnogobrojne poslovne mogućnosti, dok menadžeri upravljaju
poslovima, upravljaju radnicima i upravljaju preduzećem (Drucker), čime održavaju u
ravnoteži sve funkcije preduzeća.

Pored ovih razlika, menadžeri i preduzetnici ne predstavljaju konkurenciju jedni drugima
u nekoj firmi niti se njihovi poslovi međusobno konfrontiraju. Naprotiv ,u sadejstvu
njihovih aktivnosti, stvaraju se najbolji poslovni rezultati.

Proizvodnja plastičnih i biorazgradivih kesa

Hadži Dragan Stojanović
“MEGA PLAST MPT” doo

021 883 369

www.mega-plast.rs

Sremski Karlovci

Kvalitet,pre svega … Pavel Valent,Lalić

Pavel Valent
poljoprivredni proizvođač
Lalić

Početak nove firme …

Jadranka Nešović
“Delfin-NS” , Novi Sad

Proizvodi od trske , MILEX-Novi Sad

“Milex” doo , Novi Sad
+ 381 21 444 177
www.milex.co.rs

Kancelarija – Evropski poslovi 1 deo

Andrija Aleksić
Šef oseka – Evropski poslovi
Republika Srbija
AP Vojvodina
021 4830 628
www.kep.rs

Dobrodošli !

Ukoliko želite da postavite neki opis Vaše firme ili šta radite ,registrujte se na linku u gornjem desnom uglu.

Hvala.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Ad Square Ad Square